Традиција
На имању Брдо, међу шљивама и другим воћем које је годинама његовано и чувано, 2005. године испечена је прва ракија од шљиве.
Идеја о производњи ракије потекла је управо од Благоја. Знање о печењу ракије стекао је од свог оца Миливоја, настављајући традицију која се његовала од давнина.
Поред шљивовице, понекад би се пекла и ракија од крушке. Али шљива је одувијек имала посебно мјесто.
Благоје није желио само да испече ракију. Желио је да она буде врхунског квалитета. Да буде чиста, бистра, питка и препознатљива по свом мирису и укусу. Сваком новом печењу приступао је са истом жељом да оно што изађе из казана буде још боље.
Воћњак
Све почиње у воћњаку.
За производњу ракије користе се искључиво плодови са имања Брдо. У воћњаку расту различите сорте шљиве: рана шљива, пожешка, церовка и родна чачанка; а поред шљиве ту су и крушке и јабуке.
Воћњак се одржава на традиционалан начин, уз редовну његу и све оно што је потребно да воће здраво расте и донесе добар род.
Берба почиње онда када воће достигне пуну зрелост. Јер добар плод је основа свега.
Од воћа почиње пут до ракије, а његов квалитет у великој мјери одређује и оно што ће касније потећи из казана.
Од шљиве до чашице
Након бербе, шљиве се припремају и стављају у кaце, гдје започиње процес ферментације, односно врења.
Врење обично траје између 21 и 30 дана, у зависности од услова и самог воћа. Када шљива потпуно преври, долази вријеме за један од најважнијих тренутака, печење ракије.
На Брду се за тај дан све припремало унапријед. У качари се спремају дрва, сређује казан и припрема све што је потребно за почетак печења.
А онда почиње процес у којем се знање, искуство и стрпљење највише показују.
Посебна пажња посвећује се одвајању првенца, срца и патоке. Првенац се пажљиво издваја, а највећа пажња усмјерена је на оно најважније, квалитетно срце ракије. Правилно вођење цијелог процеса од великог је значаја за добијање чисте, мирисне и квалитетне ракије.
Када је ракија испечена, њен пут се не завршава. Она одлежава и сазријева, а вријеме додатно развија њен карактер.
Брџина правила
Благоје је имао своја правила којих се увијек придржавао.
Берба мора да почне на вријеме. Шљиве морају правилно да се припреме и сипају у кaце. Са печењем се мора почети у правом тренутку, како воће не би ускисло.
Водио је рачуна о сваком детаљу, од шљиве у воћњаку, преко ферментације, до казана, дрва, воде и система хлађења.
Било му је важно да на крају ракија буде онаква какву је замислио: чиста, бистра, мирисна и пријатна за пиће.
За њега је производња ракије била много више од посла. Била је то љубав, знање које је наслиједио и задовољство стварања нечега свог.
„Ја купио, жена пекла!“
Када би неко похвалио његову ракију, Благоје би често, у свом духу и кроз шалу, одговорио:
„Ја купио, жена пекла!“
А онда би, наравно, са осмијехом и пуно поштовања прихватио комплимент, иако је у овој шали доста истине, јер је његова супруга Милунка помагала у целокупном процесу производње.
Своју ракију није чувао само за себе. Радо ју је поклањао пријатељима и драгим гостима, посебно људима које је цијенио и за које је сматрао да су је заслужили.
За њега је било посебно задовољство када би могао да подијели плод свог рада.
Плод рада, знања и љубави
Највеће задовољство долазило је на самом крају.
Када би ракија била готова. Када би је први пут пробао. Када би видио да је труд, рад и пажња уложена током цијелог процеса дали резултат.
Питка, блага и пријатна, а у сваком гутљају осјети се пуноћа, мирис и укус шљиве. То је Брџина ракија.
Тада се највише видио његов понос. Јер Брдџина ракија није настала само од шљиве. У њој су остали Брдо, воћњак, казан, знање које се преносило са оца на сина, године рада, стрпљење и љубав према ономе што се ствара својим рукама.
И зато свака Брдџина ракија носи причу о мјесту са којег је потекла.
